Zvoni alarm. Na satu piše: 4:30. Ti nisi normalan, zar ćeš se stvarno dignuti i ići? Naravno da hoću! Radi se o još jednom ranojutarnjem izletu na Mrežnicu. Pastrve su u igri!
Opet kasnim, Matija grinta…
Dogovor s Matijom pao je još prije par dana, a sada idemo vidjeti što je novog na Mrežnici. Polako se izvlačim iz kreveta i spremam se. Ubacujem Suzukija u auto (radi se samo o štapu), buce, prsluk i krećem. Dolazim po Matiju. On nešto grinta, kao i uvijek. Jer, eto, kasnim pet minuta…
Ljepotica Mrežnica
Dok se vozimo, pričamo i komentiramo na koji potez rijeke otići, jer zelena rijeka ima hrpu lijepih slapova i sedri. Svaka pozicija oduševljava iznova. Odabiremo poziciju na koju rijetko idemo, ali uvijek se isplati. Nakon 40 minuta vožnje, dolazimo. Još je sumrak. Brzo navlačimo ribarice i krećemo prema kanjonu.
Mir, tišina i rika srnjaka u daljini dok idemo kroz rosu. To nitko ne može platiti. Spuštamo se niz strmu obalu Mrežnice. Taman se razdanjuje i ribolov može početi.
Početak ne obećava
Što bacaš? To je najčešće pitanje. Prošlo je prvih pola sata, a pastrvu dobili nismo… Ako nešto znamo to je onda, da ako je aktivna, mora napasti. Početak je ljeta, tako da su rana jutra najizgledniji period za ulov kapitalne pastrve na spin tehniku. No, nje nema!
Odlazim nešto, uzvodnije, zabacujem tik pod vrbu, dva twicha i onda žestok udarac! Evo je! Matija dolazi i prihvaća ribu. Prekrasna potočara od nekih 40 – 45 cm je vani. Lijepa, vretenasta, prekrasnih boja. Oboje prokomentiramo – krenule su! Bit će zabave! Nažalost, idućih sat vremena prolazi bez ikakve aktivnosti. Nema niti praćenja…
Dva i pol sata ribolova i tek jedna riba i nije neki rezultat. Odlazimo do zadnjeg slapa. Jednostavno božanstveno. Sedre, zelenilo, i dubina od nekih pet, šest metara. Ovo su uvjeti za ribu od metra, no nema niti male. Matija kaže da idemo kući. Ja sam uporan. Daj zabaci još koji put, možda lupi mama.
Ipak je tu, i to kakva!
Nisam niti rekao do kraja, a ono – Taya je u kifli! Rola zuji, ali pastrva je pri dnu. O da, mama je primila. Trčim po vrhu slapa i uzimam podmetač, no riba se još ne vidi. Opa, kolika je! Na prvi mah bih rekao oko 60 – 70 cm. Pastrva je neumorna. Rola zuji i zuji, no Matija ipak ima iskustva i zamara prekrasnu potočaru koja je ubrzo u podmetaču. Oboje se čudimo kolika je.
Naravno, sada slijedi fotkanje iz svih uglova jer stvarno je riba prekrasna. Nakon toga puštanje u zelene dubine Mrežnice.
Nije bilo puno riba, ali niti ne treba. Dovoljna je jedna prava. Zadovoljni se vraćamo prema autu i komentiramo gdje ćemo na kavu. Dan može započeti…
Bistro!
